Ментор није замена за оца, он је једноставно ослонац који уводи стабилност. То може бити тренер, свештеник, учитељ, али и породични пријатељ, кум или ујак. Пошто ментор није објект дечаковог бунта, он ће лакше моћи да одради неке ствари око подучавања, упућивања и саветовања дечака о том периоду. Ментор помаже дечаку да стекне самопоуздање и да изађе из породичних оквира. Поред тога, дечак је у периоду адолесценције склон да прави “славне грешке”, што је последица његове жеље за потврђивањем сопствене вредности и стицањем идентитета – што пре, одмах, сада – и један од задатака ментора је да обезбеди да те грешке не буду кобне.