АУТОНОМИЈА – осећај да смо довољно безбедни да смело искорачимо у свет

Аутономија је способност да се одвојимо од родитеља и функционишемо независно као и други људи наших година. То је способност да напустимо родитељски дом, створимо властити живот, идентитет, те властите циљеве и усмерења, који не зависе искључиво од подршке и усмерења наших родитеља. То је способност да се понашамо као индивидуе – да имамо своје ја.

Ако сте одрасли у породици која је подстицала аутономију, онда су вас родитељи научили вештинама самодовољности, подстицали су вас да прихватате одговорност и научили вас да добро расуђујете. Охрабривали су вас да смело искорачите у спољашњи свет и ступате у контакте са вршњацима. Уместо да вас претерано штите, научили су вас да је свет безбедно место и објаснили вам како да сачувате своју безбедност у њему. Подстицали су вас да изградите одвојен идентитет.

Међутим, могуће је да сте одрастали у нездравијој средини, средини која је подстицала зависност и претерану блискост/умреженост. Можда вас родитељи нису учили вештинама неопходним за самосталност. Могуће је да су радили све уместо вас и минирали ваше покушаје да нешто урадите сами. Можда су вас научили да је свет опасан и непрестано вас упозоравали на опасност и могућу болест. Можда су вас ометали у настојањима да следите своје природне склоности. Можда су вас учили да се не можете ослањати на властито расуђивање и одлуке како бисте се снашли у животу.

Један аспект аутономије је и осећати се довољно безбедним да се осмелимо и изађемо у свет. Други аспекти су осећање како смо довољно способни да излазимо накрај са свакодневним задацима и представа о себи као засебној индивидуи. Ова последња два аспекта имају више везе са животном замком званом Зависност.

У случају зависности, не успевате да изградите осећај компетенције – представу да сте у стању да самостално функционишете. Можда су вас родитељи претерано штитили: одлучивали су уместо вас и преузимали одговорност за ваше обавезе. Могуће је да су вас чак суптилно минирали тако што су вас критиковали кад год бисте покушали нешто самостално да урадите. Као исход свега тога, ви као одрастао човек не осећате се способним да се сами ефикасно борите у животу без усмеравања, савета и финансијске подршке људи које сматрате јачим и мудријим од себе. Чак и ако напустите родитеље – а многи их никад не напусте – само уђете у однос са другом родитељском фигуром. Нађете партнера или шефа који може да вам послужи као замена за родитеља.

Зависни људи често имају неразвијену или умрежену представу о себи. Њихови идентитети се стапају са идентитетима њихових родитеља или супружника. Стереотип је жена која се у потпуности утопи у мужевљев живот, па изгуби представу о властитом идентитету. Ради све што њен муж жели. Нема властите пријатеље, нема властита интересовања, нити властите ставове. Кад говори, говори о животу свога мужа.

Осећај како смо довољно безбедни да смело искорачимо у свет, осећај да смо способни, изградња снажне представе о себи – то су компоненте аутономије.

Одломак из књиге:

ОСМИСЛИТЕ ЖИВОТ ИЗНОВА
Џефри Јанг & Џенет Клоско
Како прерасти спутавајуће психичке схеме – Схема терапија у пракси

Психополис, 2018.

Извор: detinjarije.com