Четири врсте дефектног оца – Небојша Јовановић

Мушкарац који је желео да буде краљ – То је мушкарац који је напорно радио цео дан и који се враћао кући како би га дворили његова одана жена слушкиња и деца која су се видела, али не и чула. Такав отац се заиста ангажовао само када је требало изрећи казне или помиловања. То је такође био “видећеш кад ти отац дође кући” тип оца. Типична изјава таквог оца:”Док живиш под мојим кровом, радићеш шта ти ја кажем”.

Критички отац – Стално је омаловажавао и тражио длаку у јајету, гоњен и сопственом фрустрацијом и бесом. Тај отац је несумљиво био активан у породици, али на потпуно негативне, застрашујуће начине. “Јели то најбоље што можеш, зар не можеш ништа да урадиш како треба…” Све што га је фрустрирало, претварао је у киселину која је нагризала добробит његове породице.

Пасиван отац – Отац који је препустио сву дужност, одговорност и моћ својој жени-мајци. Такође је попуштао деци, шефу, рођацима, друштву…Он је, некада давно, изгубио тестисе, и сада је све тако тешко да не може чак ни да мисли о томе. Пошто није могао да поднесе притисак, повлачио би се иза новина, телевизора, алкохола, неког “хобија”…Његова деца су расла мрзећи га што је такав бескичмењак.

Одсутан отац – Тај човек је можда био способан, чак и моћан, али не у породичној арени. Он је био отсутан градећи каријеру. Није присуствовао школским такмичењима или концертима своје деце. Можда је плаћао свакакве ствари за њих, али није био ни од какве користи у васпитању јер отац мора да буде присутан. Отсутан отац није само неутрална фигура. Ако им није задовољена потреба за љубављу, деца оца неће волети због новца који зарађује, а неће бити ни неутрална према њему. Вероватније је да ће га мрзети. Жене треба да буду врло јасне у погледу тога шта траже од својих мужева-јер су мушкарци склони томе да предпоставе да је њихова способност привређивања њихов највећи допринос. Остварити и једно и друго, добро зарађивати (према стандарду који жена жели) и бити добар отац, често је немогуће. Ако се прави да је несвесна ове чињенице, жена гура мушкарца у улогу због које је после незадовољна.

А како бити добар отац?

Не дозволите да поверујете у глупост која гласи “кад су деца мала очеви нису тако важни”. Родитељство није “шпанска серија” па да се без тешкоћа можете укључити у било коју епизоду. Бавите се својом децом од пелена. Посебно је важно да знате да, већ у шестој или седмој години, дечак мора да преусмери своју примарну идентификацију на оца. Наравно, он ће волети и имати интензиван однос са мајком, али он више није њен. Он активно жели да буде са оцем и да буде налик њему. Он то може само уколико је отац присутан и заинтересован да проводи време са њим. Отац треба да ради ствари са сином, да ужива у дељењу живота са њим, да пред њега поставља изазове и да га тестира, али да га никад не повређује или омаловажава. Отац је тај који мора да научи свог сина да обуздава своју снагу. (један од добрих начина је рвање са синовима, при чему се дечаци уче да искористе снагу, али и да је контролишу. Да се узбуђују, али и смирују). Много је дечака који испуштају нечујни вапај “Тата, заустави ме!”. Самосавлађивање је дар који дечаку може да пружи отац. Ако то не научи од оца, постаће или неконтролисани мачо агресивац или несигурни мамин син. Уколико мајка спроводи добар део дисциплиновања дечака он може почети да верује да га мајка мрзи. Уколико отац обавља овај посао, мајка се опушта, осећа да има подршку, што за последицу има да је мање хладна или груба. Очеви, не препуштајте своје синове мајкама и не уваљујте својим женама “немогућу мисију”. Дечак мора да се емоционално одвоји од мајке. Ако му се ви измакнете, то ће чинити као грубијан бранећи се од своје зависности, или ће остати размажено дериште или мамина кмеза.

Већ у шестој или седмој години, дечак мора да преусмери своју примарну идентификацију на оца. Отац треба да ради ствари са сином, да ужива у дељењу живота са њим, да пред њега поставља изазове и да га тестира, али да га никад не повређује или омаловажава. Отац је тај који мора да научи свог сина да обуздава своју снагу.

Успостављање правих мушких пријатељстава- Такмичење трује мушки живот. Мало је мушкараца који имају искрена пријатељства незагађена такмичењем. Мушкарац који нема мрежу пријатеља је озбиљно ускраћен. Пријатељи ублажавају неуротичну, претерану зависност од жене или девојке за сваку емоционалну потребу. Уколико има проблем са партнерком онда му пријатељи могу помоћи да га реши, могу да га уразуме, да га спрече да прави глупости и да му помогну да изрази свој бол. Жене су дубоко свесне важности својих пријатељица. Само мушки пријатељи могу да вам помогну да се усавршавате у непрестаном процесу постајања мушкарцем.
Проналажење посла са душом: Мушкарци воле да раде. Напоран рад и уживање у њему су својствани мушкарцима. Али, то је донекле омаловажено. Многе активности због којих су некада мушкарци били вољени и цењени сада више нису неопходне. Свет мушке храбрости, физичке снаге, спремности за напор…уступили су место „вишем „ свету образованих мупкараца са „чистим“ пословима и краватама. За успех у том „вишем“ свету потребна је спремност мушкарца да се уклопи и да се покори систему, а кравата симболизује ту покорност: „Спреман сам да трпим ту непријатност око врата-дакле, спреман сам да трпим и друга понижења и ограничења да бих добио и задржао овај посао“. Кравата је оковратник за робове. Многи мушкарци су прекасно схватили да их успех у класној хијерархији не чини слободнима-заправо је обрнут случај. Ту је и друга „замка“ за хватање мушких звери-кредит. Службеник на шалтеру банке вам неће рећи да је једна од околности под којим добијате кредит то да ћете из банке изаћи без једног тестиса. Да бисте вратили кредит морате да имате сигуран посао, а то значи да ћете морати да „прогутате“ много тога што иначе не бисте морали да немате ту „омчу око врата“ због које нећете моћи да будете мушко (да „имате муда“) у понижавајућим ситуацијама (можда вас кредит кошта и оба тестиса).
Враћање душе послу– Рад је, сам по себи, добар за мушкарца. Проблем је у природи посла који радите. Ако радите посао без душе, то ће вас убити. Најзначајнији фактор при предвиђању животног века мушкарца јесте да ли воли свој посао. Два елемента – одсуство праве сврхе и одсуство личне контроле – су главни проблеми. Посао у којем не доживљавамо сврху или осећамо да смо само мали, небитни шрафчић и механизму учиниће да нам буде досадно или да се осећамо заробљени послом. Када размишљате о свом послу, размислите о одговорима на следећа питања о његовом смислу: Да ли обављате свој део посла? (да ли сте користан део неке веће целине са смислом). Да ли се издржавате сами? (и тиме не оптерећујете државу или родитеље). Да ли ваш посао доприноси унапређењу живота других? (Да ли при обављању посла имате пријатељски и заинтересовани став). Да ли обезбеђујете средства за живот другим људима? Да ли ваш посао обезбеђује инфраструктуру за послове других? Да ли обучавате и потпомажете развој других, унапређујући њихове животе и будућност? Да ли ваш посао доприноси заштити Земље, њених становника и живота на њој?…Ако у свом послу можете да нађете потврдне одговоре на нека од претходних питања, можете наћи у душу у том послу и другачије му приступити.

Најзначајнији фактор при предвиђању животног века мушкарца јесте да ли воли свој посао.

Ослобађање вашег дивљег духа-Штројимо се и феминизирамо да бисмо задобили женско одобравање (наравно, тако га никада нећемо задобити. Напротив). Дивљи човек живи у сваком мушкарцу (то не значи дивљак, неотесани примитивац, силеџија…већ исконски, слободан, жесток) Он поседује огромну енергију и велику љубав према свету. Он је исто толико и хранилац, заштитник и стваралац. Он представља оно најбоље у мушком духу. Неукротиво и неуништиво и дивље, спремно да заштити и одбрани, да се такмичи. Том примитивном човеку у средишту мушке психе се мора дати простор да живи и дише и да се изрази. Уколико тај фундаментални део мушкарца умре, мушки идентитет умире. У протеклих неколико деценија у којима је феминистичка револуција превладала културом и саопштила мушкарцима колико су грозни и колико је неопходно да се мењају, бити на било који начин мачо постало је демоде. А, ипак, сваки мушкарац има некакав мачо елемент у својој генетској структури. Његово порицање и потискивање може бити погубно по мушкарце (а и по културу). За сазревање мушкарца није довољно само да научи да буде добар, коректан, одговоран…ако при томе изгуби жестину дивљег мушког духа у себи. “Ако сте мушкарац, превише цивилизације ће вас убити”, каже Роберт Блај. Унутрашња стабилност не потиче од постигнућа или имовине. Духовна основа живота мушкарца заснива се на природи, на повезаности са земљом на којој живи. Мушкарац не припада само послу, деци, браку…Припада и себи. Тај контакт са дивљим човеком у себи је један од разлога зашто многи мушкарци обожавају да проводе време у природи (без комфора)-тамо, на ветру, под звезданим небом и под ударом таласа, они проналазе окрепљујућу везу са дивљим човеком.
Неукротиви, дивљи дух дубока је основа мушке природе. Уколико тај фундаментални део мушкарца умре, мушки идентитет умире.

Мушки покрет (маскулинизам?), мушке групе

Не може се ослободити само половина човечанства (жене). Изгледа да постоји снажна потреба за формирањем неког мушког покрета, покрета за ослобађање мушкараца. Мушки покрет је кључни део који недостаје у слагалици људске промене. Маскулинизам (ако би се тако назвао, као пандан феминизму…мада не волим те изме…) није опозит феминизму, већ његова допуна. Жене могу да мењају жене, а мушкарци мушкарце. Све је више мушких група у свету у којима се мушкарци окупљају како би разговарали о битним темама у животу мушкараца, као што су: “Како дисциплиновати децу”, “Како се ослободити каријере која отуђује и створити време за живот”, “Како остварити добар однос са женом, а при томе задржати своју аутентичну мушкост”…Жене нису против мушког покрета (напротив, једва чекају такве промене). Можда би мушки покрет могао да изнедри промене на које жене и деца чекају.

Маскулинизам – мушки покрет је кључни део који недостаје у слагалици људске промене.

Извор: olicentar.rs