Дечаци и очеви – Зоран Миливојевић

Родити се као девојчица или дечак пука је биолошка чињеница. Колико ће син, на пример, израсти у мушкарца у психолошком смислу, зависи од породице и културе у којој је одрастао. Када је друштвена улога мушкарца јасно дефинисана, као што је то случај у многим друштвима, онда дечаци гледајући у старије особе мушког пола, полако усвајају карактеристике мушке полне улоге. Тако постају мушкарци на начин дефинисан датом културом.

Главни део овог процеса је однос сина и оца (или мушкарца у улози оца). Дечак који воли свог оца жели да једног дана буде као он. И зато је за дечака отац узор, онај-у-кога-се-гледа, са којим се поистовећује, од кога преузима „мушке” особине и понашање.

А када је отац одсутан или премало присутан, овај процес је поремећен. Често су дечаци премало изложени мушким узорима, а превише женским. Последица је „феминизација” савременог западног друштва.

Главни проблем је недовољан контакт синова и очева, и то не оних разведених. Истраживања показују да је савремени отац све више одсутан од куће, да одлази рано, враћа се касно, тако да је током радног дана у контакту са дететом у просеку мање од једног сата. Недовољно да би син „упио” довољно материјала – да би „снимио” оца и његовереакцијеу различитим ситуацијама.

Да би се дечак могао поистоветити са оцем, између њих не би требало да буде сувише велика разлика у годинама. Дечаку од четири или пет година тешко је да се поистовети са својим оцем који је закорачио у пету деценију. Таквом дечаку ће недостајати снимци оца и његових реакција када је био млађи. А управо таквих очева је данас све више.

Многе тате се данас понашају као маме – мушке маме. Фрагментација полних улога се одражава и на из њих изведеним улогама маме и тате. Све је више тата који нуде само љубав, и мама које су присиљене да преузму традиционално мушко дисциплиновање детета. Када тата само воли, а мама је та која васпитава, дете има мушку маму и женског тату.

Процес идентификације се најбоље одвија у породицама са више деце, синова. Тада се млађи угледа на старијег, а овај на још старијег, који се, опет, угледа на оца. У породицама са једним дететом, каквих је све више, таква могућност не постоји.

Дечацима не иде у прилог ни недостатак мушких узора међу рођацима. Увек присутне деке су престаре. Ујаци, стричеви и браћа која нису рођена, често су дистанцирани и помало одрођени, заокупљени својим животом.

С друге стране, мали дечак је у интензивном контакту са мајком, баком, тетком… До пубертета углавном је окружен женским ликовима: вртић, школа…

И зато очеви, будите мушкарци, маните се приче о геј паради, ухватите своје синове за руке и поведите их у свет да им га покажете.

Izvor: politika.rs