Сви знају да су жене након порођаја изложене ризику. Постпорођајна депресија, беби-блуз и опоравак након порођаја најактуелније су теме за нове маме. Руски психолог Михаил Лабковски је сигуран да су новопечени очеви такође изложени ризику. Они имају све шансе да не успоставе контакт са бебом, изгубе контакт са породицом и изађу из игре. Како то спречити и како се носити са «прегоревањем» младог оца, сазнала је Ира Форд.

Како долази до напетости код мушкарца чија је супруга управо изашла из породилишта?

– Замислите и сами – док није било бебе, жена је била посвећена искључиво мужу. А онда се појавила беба и жена сву пажњу поклања беби. Мушкарац постаје сувишан у кући. Више за њега нема места.

А понекад и то није све?

– Да. Неке мајке бирају да дете спава с њима до три године. Пажња жене се до те мере преусмерава на дете да код ње долази до психолошких промена. Одједном се испоставља да у кревету у којем спавају мама и беба нема места за тату. И да мама више не жели секс. Понаша се нервозно и свима показује зубе попут тигрице која тек што је родила младунче: „Не сметајте!“ Она притом може цркавати од умора, буквално пада на нос, али не дозвољава да јој се помаже. А тате све то гледају и не знају шта да раде. Брину се. Или рецимо да је дете болесно. Стресу у вези с рођењем додајмо болнице, лекаре, одговорност и преиспитивање шта се догађа и неразумевање шта се може учинити.

И осим што се с рођењем детета одговорност повећала, тата има и посао који неће да се ради сам од себе…

– Тата нема само посао, већ и свест о томе да су с доласком детета трошкови нагло порасли. Рађа се и нова одговорност: раније је њих обоје одраслих зарађивало у породици, а сада жена не ради, дете засигурно неће ускоро почети да ради, а новац је потребан. Сад је на тати одговорност за све троје. Многи очеви се дословно убијају од посла, сматрајући да су дужни да обезбеде сву ту срећу. А снаге имају све мање.

Преко дана се убијају на послу, а ноћу мењају пелене и носају дете у наручју, због грчева, гасова, зуба?

-То су идеални очеви. Они постоје, али да будемо искрени, врло их је мало. У Русији су кућни послови јасно подељени на женске и мушке. Због тога у већини случајева очеви спавају у другој соби, да им ништа не омета сан. Логика гласи: „Они су хранитељи, па се морају одмарати.“

А то такође води до прегоревања?

– Да. Новопечени очеви доживљавају стрес из два разлога. Прво, они више нису газде у кући. Они сад не значе много у кући, њихово место више није у првом него у задњем плану. И друго, они често губе жену као жену: усредсредивши се на дете, она више не функционише као жена. А за мушкарца је то велики стрес – родило се дете, а породица се урушава. Одједном испада да муж више није оно што је био пре рођења детета. Жена је узнемирена, депресивна, стално чисти а кућа стално у хаосу… Ако је недајбоже пита: „Чекај, а како остали? Неки имају и петоро деце!“ – почиње хистерија, вика и нешто у духу: „Роди ти!“ Уз то, нико га не пита како је било на послу, нити има секса.

Немати секс након порођаја – да ли је то ненормално?

– Није, ако није прошао први период опоравка. Нормална жена не размишља о теми „Мени не треба секс“. Учествовала је у зачећу детета и раније је волела секс. Зато ако жени не треба секс, то је нека врста хормоналних и психичких промена, сексуално хлађење. Треба ићи код психолога, сексолога, а у најгорем случају и код психијатра.

А шта ће бити ако се ништа не дира? Дешава ли се и да све то једноставно прође?

– Може да се ризикује и ништа не дира. Вероватно ће муж напустити жену. Али прво ће је преварити. А онда ће свеједно отићи ако то што је непотребан у породици постане проблем хроничне природе: шта има да тражи тамо где је непотребан?

Који још фактори могу изазвати прегоревање оца?

– Једино што родитељи могу дати свом детету јесу време и пажња. Али у Русији је врло присутно: „Моје дете ће имати увек све најбоље!“ Звучи познато? И јесте – дајући детету време и пажњу, породица неће живети баш богато и неће моћи да купи неке ствари, али дете ће одрасти у срећној породици, где су мама и тата заједно. Све ће пак ићи сасвим другачијим путем у ситуацији када се отац убија на послу да дете добија само најбоље.

А шта је најбоље за једногодишње дете?

– Најскупља колица! Најскупља постељина! Не знам шта још… Увозна цуцла? А онда ћемо разговарати о најбољој активности, најбољем учитељу енглеског језика и најбољем образовању. А све је то легални покушај тате да не буде у кући под згодним изговором – да породица ни у чему не оскудева и да дете расте у изобиљу.

Родитељи који следе концепт „само најбоље“ сами себе осуђују на несрећу?

– Није да осуђују. Једноставно отац нема времена за срећу па и нема среће. Све време, уместо да уживате у детету, морате да зарађујете. Но то је избор тих породица, а не објективна потреба. Или страх – згодније је зарађивати новац него играти се с дететом ако не умеш да се играш с њим, да га чујеш и разумеш. А не умеш јер се твој отац није играо с тобом.

Како то избећи?

– Тако што ћемо се још пре рођења договорити око стратегије понашања после порођаја: или смо у свему заједно, или продајемо аутомобил и купујемо најбоља колица на свету. Нажалост, у Русији не постоји таква традиција, култура, да супружници заједно одлучују, заједно проживљавају рано детињство свог детета. Али у свету постоји. Постоје земље у којима отац ради исто што и мајка – у Европи и САД – нема разлике ко ради а ко се бави децом. То је њихово дете! Дете које нису родили да у њега улажу новац, него да их чини срећнима.

И, уопште узев, је ли могућа превенција изгарања? Постоји ли курс за младог борца, односно оца који ће предупредити тако нешто?

– Наравно! Да би спречили изгарање, будућим мајкама и очевима препоручују се курсеви за младе родитеље. То је честа тема у америчким комедијама, али не и у руској стварности. Будуће маме иду на такве курсеве, али ћете будућег тату тешко видети. А тамо се учи све – дисање током порођаја, превијање и храњење бебе. Лјуди који чекају тек прво дете не разумеју баш најбоље шта их чека. После курса, бар имају представу о томе с каквим проблемима се могу суочити, како се понашати у одређеној ситуацији. Добију информације о могућим сценаријима живота након порођаја, сазнају да постоји постпорођајна депресија и спремнији су за различите могуће ситуације.

А шта жена може учинити да заштити мужа од прегоревања?

– О томе је говорио др Спок отприлике овако: „Кад изиђете из породилишта и тамо вас чека срећни супруг и отац, предајте му бебу и идите код фризера! Тата ће већ нешто морати да ради – нема од кога да чека помоћ! И он ће постепено научити да храни, купа, пресвлачи, прошета бебу. То је потребно не само да би помагао мами, већ и да би отац гајио блиске односе с дететом – он није био трудан, није се порађао па је његова љубав директно повезана с уложеним снагама.“

Дакле праве грешку оне жене које кажу: „Иди ти, ја ћу, ово није твој посао, није за мушкарце“?

– И то огромну! Оне заиста одвајају дете од рођеног оца још у раном детињству. Тата се не осећа укљученим у бебин живот и није извесно да ли ће се тај контакт успоставити како треба. Те жене гурају оца да прегори – јер што мање он чини за дете, то је мање љубави у њему а више обавезаности.

Изгарање очева повлачи изгарање целе породице, ако добро разумем? А зона ризика је – свака породица?

– У зони ризику су оне породице у којима су родитељи постојано уграђивали програм: живот је стално решавање проблема. Родило се дете, стигле су бриге, трошкови, издаци, затим су почели још више да раде – и тако укруг. Многи који следе концепт „Свака нова фаза доноси нове тешкоће“ живе тако цео живот: венчање је већ само по себи одговорност, долазе деца – биће све горе и теже. А кад ћемо се одморити? Одмараћемо на оном с свету! Ти родитељи, који су сада постали бабе и деде, наравно да су прегорели. Нјихова деца ће највероватније ићи истим путем – јер нису видела други сценарио. А други забрињавајући симптом је довођење баке чак из Вороњежа, да помогне после порођаја. Она ће доћи, „помоћи“, рећи ће како се одгаја дете. А тата ће се онда још раније удаљити.

Онда нема потребе да се зову баке?

– Ако сте одрасли људи, ако сте родили дете за себе, а не за ташту, морате сами да га гајите и да се њиме бавите. Баба, наравно, може да помогне ако живи у суседству. Али да помогне, а не никако да вас замени! Джек Николсон је са шеснаест година сазнао да му је „сестра“ у ствари мајка, а да је његова „мајка“ у ствари његова бака. Он дан-данас нема породицу. И очигледно да је неће ни имати – већ је прешао осамдесету. Зато је боље да рачунате на себе.

Разговарала сам с родитељима тројки и схватила да они уопште немају времена. Међутим, налазећи се 24 сата седам дана у недељи на директном сунцу, они не горе. Тј. не прегоревају!

– Рећи ћу вам једну тајну: термин „прегоревање“ (бурноут) смислили су Јапанци, увели су га у вези са послом. Али није ни важно – прегоревање у различитим областима догађа се по истом принципу: радиш нешто што мораш и не волиш то што радиш. Лјуди који 24 сата раде нешто са задовољством, уопште не прегоревају. Они желе још да раде и жао им је што дан има само 24 сата. Нешто слично важи и за породице с малим дететом: прегоревају они за које је долазак детета огроман физички и психички терет. А ако се све то ради са задовољством, онда нико неће изгорети. Понекад видиш младе породице, које гледано са стране делују немарно, а онда схватиш да им не пада на памет да се убијају од посла да би пружиле детету све само најбоље, једноставно живе срећно, деца им причињавају задовољство а не проблеме. Нису напети, све им је лепо. Помислиш: „То је то! Дете ко дете, али некима то представља проблем, а за друге је срећа.“ А родитељи двојки и тројки су имуни на прегоревање, то је тачно. Нјима је тешко, али у њиховим околностима с више беба истовремено нема места за послове које „не желим да радим, али морам“. А прегоревање почиње управо на овом месту.

Превела: Весна Смиљанић Рангелов

Извор: detinjarije.com