Већина деце не може да се успава без приче за лаку ноћ – вечерњи ритуал, традиција у многим породицама, обично изводе оба родитеља, у сменама.
Овај магични тренутак инспирисао је др Елизабет Дурсма са Универзитета у Валонгону, у Аустралији, и екипу научника са Универзитета Харвард да обаве истраживање о утицају читања деци. Резултати њихове студије су показали да су приче за лаку ноћ које прича тата изузетно делотворне.
Истраживачи су установили да су очеви много експресивнији и склони интерпретацији. За разлику од мајчиног, махом драматичног читања, театрално очево читање више поспешује дечју машту. Ова стимулација мозга утиче на развој говора код деце, посебно код малишана млађих од две године.
По мишљењу др Дурсма, која је била вођа истраживања, читање може да помогне детету да развије своје психомоторне способности тако што ће, на пример, окретати странице.
“Очеви би требало да се више ангажују како би деци помогли да развију своје способности. Могли би да им постављају загонетке, да заједно цртају, пишу и праве колаже”, навела је она.
Аутори студије истичу, такође, да је читање приче за лаку ноћ идеалан тренутак за успостављање блиског односа између оца и сина.
Извор: Тањуг