Тата, хвала ти! – Тамара Богуновић

Од тебе нисам наследила милионе, кућу на Дедињу, викендицу у Тоскани, ни летњиковац на Хвару, али сам наследила таленат за сликање, дар за писање, речи за утеху, шаку доброг хумора, снагу када је најтеже и оно најважније, наследила сам добру душу и срце веће од свих квадрата.

Наше прво летовање

Иако си ме облачио у стилу “црвено и розе носе само козе” па су ме због тога многи исмевали, то сам ти опростила, јер си ме научио да је храбро бити другачији и не припадати маси. И данас, када ми је тешко ја обучем те боје, јер сам храбра да прегурам дан.

Са истог летовања још памтим и да сам пала са највишег лежаја у возу док сам спавала, јер си изашао да попушиш цигарету. Ако занемаримо то начелно сам се лепо провела.

Коњске трке

Извини за све оне шешире које сам те малтретира да ми купиш да бих их затим изгубила или поцепала. Знам колико те је то излуђивало.Хтела сам да будем дама, баш као и све оне напудерисане жене око нас, али дивљакуша у мени се сваки пут узбуди када коњ на који смо уложили симболичних 10 динара не стиже први на циљ. Ја сам са твојих кркача жустро навијала и нисам ни приметила када је шешир одлетео.

Часови пливања

Хвала ти што си ме сваког уторка и четвртка чекао испред Таша после тренинга и водио на такозване „да мама не зна” колаче, због њих сам ти опростила оно једном када си заборавио да дођеш по мене. Иако сам пливање највише волела због горепоменутих слаткиша, оног дана када сам се давила у Дунаву, испоставило се да је твоје инсистирање да се бавим баш тим спортом заправо била добра идеја.

Први кућни љубимац

У време инфлације и несташице горива, ти си возио до границе са Мађарском како би ми купио белог лабрадора као новогодишњи поклон. А како је она више била твоја него моја “играчка” ја сам по крају шетала плишано куче, све док ме ниси научио да се изборим за оно што желим. Тада сам први пут сама прошетала Бети. Истина је заправо, да је она прошетала мене. Вратила сам се кући срећна и поносна, али огуљених колена.

Мој први писмени задатак

Иако сам се осрамотила пред целим разредом, јер је наставница провалила да си ми ти писао састав из српског језика, ипак сам ти захвална, јер без твог “ветра у леђа” данас се не бих бавила писањем.

Ти си ћерко татин син

Како си ми одувек куповао серије аутомобилчића, ватрогасце и остале “дечачке” играчке посумњала сам да си желео сина, али ти нисам замерила, Сећам се једном када си ме водио да купим патике. Желела сам љубичасте, а ти си упорно упирао прсте у мушке боје. Срећа, било је по мом.

Тенис у покушају

Сећам се и када си ме водио на тенис, а сећа се и оно магаре које си неколико пута погодио лоптицом преко два тениска терена и превисоке ограде. Иако си мислио да си талентован, тата, ниси, али било је забавно.

Ти си ми пружио дом пун шале и смеха и најмање што сам могла да урадим да ти се захвалим, јесте да ти поклоним речи. Ти од њих живиш, баш као и ја. Тата, хвала ти.

Извор: detinjarije.com

Удружење Први пут с оцем

Останите информисани