Тужна прича о тати и сину

Има једна психолошка теорија која се назива теорија Животног скрипта, а која каже да већина људи цео живот живе своја уверења која су стекли у детињству. Када на пример истрајавају у неком деструктивном или аутодеструктивном понашању, то је најчешће да би удовољили родитељима односно родитељским порукама које су добили у детињству. Пошто готово сви имамо неких нежељених понашања за које нисмо сигурни одакле нам, хајде да видимо шта је ту суштина.

Како деца доносе одлуке?

Покушајте да из дечије перспективе замислите како изгледа живот. Имате поред себе једног или два бога, два свемогућа створења од којих вам буквално зависи живот. Наравно желите да испуните њихову вољу. А ти богови вас понекад воле, а понекад не.

Ако вас воле, гледаће да вас науче да је свет лепо место за живот и да сте ви вредно биће. А за живот ће вас научити истину La vita e bella (Живот је леп).

Ако вас не воле, ви ћете им углавном сметати, отаљаваће вас, куповаће вам поклоне само да би вас скинули с врата. Ваше успехе приписиваће себи, а неуспехе вашим неспособностима да се ухватите у коштац са животом или слабим карактером или другим глупостима којима искомплексирани људи доказују своју величину.

Е сад, ту је квака. Када је неко одрастао па има будалу коју мора да трпи, он некако истрпи, јер зна да после облака долази сунце. Дете од пет година то не зна и ти облаци су његова вечност, а то што смета родитељима тумачи тиме да је он грешка и да би свет био бољи да њега нема.

„Е драга моја, да нисам морала да се удам због овога“, а тај овај се ћутке игра поред њених ногу и слуша, „сад би ја имала каријеру и не бих морала да радим у трафици као слепица.“ Овај слуша и разуме како би све било боље да се он није родио.

„Слушај упишанко“, рече величина после петог приласка сина са цртежом, „имам ја паметнија посла него да се бавим твојим брљотинама. Од мене зависи да ли ће хиљаду и по људи примити плату следећи месец.“ Упишанко је схватио да не треба да смета, а ту ноћ се заиста упишкио. Следећих неколико дана величина није хтео ни да га удостоји погледа.

Кажу да су окидачи за суицид разни, од губитка посла, развода, до слабих оцена у школи. Али то су само окидачи. Основа и прави узрок је увек „сметање“ које је дете протумачило сасвим логично и запамтило: „да мене нема, све би било боље….“

Ђани Ањели је живео пуним плућима, умео је да ујутру погледа мапу Европе и да одабере земљу у којој је сунчано да би тамо отишао на ручак. За њега кажу да је творац крилатице Dolce vita (сладак живот). Његове су биле најлепше жене на свету, а волео је међу осталима Риту Хејворт и Лорин Бекол. Силвио Берлускони је држао његову слику на столу. Био је пријатељ фамилија Рузвелт, Кенеди, Рокфелер и близак Ендију Ворхолу. Редовно се виђао са Фиделом Кастром, Мао Цедунгом, Јосипом Брозом, а један од његових најбољих пријатеља био је Хенри Кисинџер. Ах да, био је власник Фиата, Ланцие, Феррариа, Јувентуса и још којечега и којекога.

Тај Ђани је имао сина Едуарда који је као и сваки син јако волео да проводи време са татом. Али то се није догађало. Тата није имао времена за сина, био је заузет пословима и слатким животом.

Едуардо је више од свега желео да га тата води на утакмицу Јувентуса. И тата као власник клуба није пропуштао ниједну утакмицу, али је себи бирао друго друштво. Једном, негде око Едуардовог 12тог рођендана, тата му је обећао да ће га водити на утакмицу Јувентуса. Едуард се данима радовао томе, али тата се у заказано време није појавио. Није се ни јавио. Ни дао објашњење. Ни извинио. Ништа. Као да није имао коме.

У гимназији је Едуардо био најбољи, али тата то није примећивао. Онда је наставио школовање на Принстону, али у једном тренутку није имао снаге да настави. Шта год да уради зна да ће тата бити незадовољан. Зато је покушао да придобије татину пажњу на друге начине. Одао се пороцима, највише опијатима и алкохолу. Пратили су га скандали. Отишао је у Индију. Почео се занимати за источњачке религије. У Ирану је упознао Ајатолаха Хамнеиа и нешто касније је на његов наговор прешао у Ислам.

Све то је наносило штету угледу породице, а највише штетило углед тате Ђанија. И овај је почео да се пита да ли је он нешто погрешио…