Улога оца у васпитању детета

Некада је важило правило, посебно у култури каква је наша, да је улога мајке у васпитању детета много важнија од улоге оца. Мајка је била та која се брине, ангажује и усмерава децу, док је отац „спољни играч“, тј.неко ко брине о финансијској сигурности породице и деце.

Размислите. Да ли су психолошки задовољнија и, у будућности, комплетнија деца она око којих се ангажују оба родитеља или само мајка? Колико је за децу збуњујуће да, у случају недоступног оца, имају слику, а немају тон?

Нешто што се у психолошкој пракси показало као релевантно јесте подједнака важност оца и мајке у васпитању детета. Деца из породица где су оба родитеља спремна да дају себе и посвете се васпитању детета у истој или макар приближној мери, када одрасту постају психолошки целовитија, боље разумеју међуљудске и партнерске релације, сигурнија су у себе и своје способности и надасве спремнија да се ухвате у коштац са животом.

Шта маме могу да науче од тата?
Поред посвећености, неге и вођења, које је сваком детету потребно од оба родитеља, може се рећи да су, по својој природи улоге, мајке више нежне, негујуће и топле, а очеви стварају осећај сигурности, стабилности и спокоја код деце.

Улога оца је подједнако важна и за дечаке и за девојчице. Начин на који се та улога вреднује у одрастању деце зависно од пола је другачија. Дечацима је отац битан као модел по коме формирају своје понашање, вредности и улогу мушкарца, оца и супруга. Начин на који отац ствара блискост са својим сином је најчешће кроз игре „изазивање“- рвање, тамичење, задиркивање, надмудривање… Такође, оно што је врло важно за блискост оца и сина јесте укљученост у заједничке активности. Није битно која је активност у питању, јер дете на основу понашања оца у тим ситуацијама учи како изгледа улога мушкарца. Дечаци који током детињства проводе доста времена са оцем у заједничким активностима, сигурно, када одрасту, имају веће самопоуздање и јаснију слику мушкарца, оца и супруга коју следе.